Reis-ul-ulema Cerić i njegov domaćin, muftija Zukorlić, kao diskriminaciju doživljavaju upravo nastojanje države da se prema svim svojim građanima muslimanske vjeroispovesti, a ne samo prema onima koji slijede njih dvojicu, odnosi s jednakim uvažavanjem.

Krik narodnog nezadovoljstva ne treba da bude upućen Beogradu jer odatle ruka spasa ne može da dođe, već prema Njujorku i Briselu koji su pre svega odgovorni kako za bezbednost, tako i za međunacionalne odnose na Kosovu.

Albanski lobi se negde od 2005. trudi da održi antisrpsku propagandu pričom o šačici Albanaca koji su spasli nekoliko Jevreja od genocida. Mislim da je to u funkciji dobijanja podrške među Jevrejima za Hitlerove granice Albanije, tj. nezavisno Kosovo.

Ipak, jasno je da, prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, više od četiri petine građana RS nije za učlanjenje BiH u NATO, a smatrati neodgovornima sve te ljude, u najmanju ruku, predstavlja čist bezobrazluk.

Kome carstvu se dobar deo srpskog etnokolektiva privoleo u novonastalim vojno-političkim okolnostima nakon pada Berlinskog zida, pokazao je i dokazao 2008. kada je čitavih 40% etno-Srba iz ostataka Srbije glasalo za briselsko „zlatno tele“.

Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hodi po zemlji?

Sigurno da pada u oči izuzetno angažovanje Nemačke u poslednjim događajima na Kosovu. Te komandant KFORa – Nemac, te dodatni kontingent nemačkih vojnika, te portparol KFOR-a sa problematičnim izjavama – Nemac, te sprečavanje održavanja sednice SB UN.

Brdo je Tadića stavilo pred neprijatan izbor. Da je učestvovao, u Srbiji bi ga videli kako za malim stolom sedi zajedno sa Tačijem. S druge strane, neučestvovanje bi samo pojačalo međunarodno gledanje na Srbiju kao na tvrdoglavog regionalnog siledžiju.

Zato već vidim razočaranje u Sarajevu kada još jednom i od Vučića čuju, a i šta bi drugo, da "Beograd podržava Dejtonski sporazum i da će poštovati svaki ravnopravan dogovor entiteta i naroda u BiH". A "kao biber po pilavu" doći će vest da, ako im neposredno ne preti "Krim u BiH", primer Ukrajine stabilizuje dejtonski status Srpske u BiH.

Savremena politička namera je očigledna i na istom je tragu, potrebno je ograničiti i omeđiti artikulaciju i zastupanje srpskih nacionalnih interesa samo na Srbiju i uklopiti ih u već uhodanu političku matricu koja se ne sme prostirati van njenih granica.