FBiH obično slijedi politiku SAD i islamskih zemalja, a Izetbegović i Komšić se nađu u nedoumici samo kada se Arapi drznu da ne poslušaju Amerikance. RS pak obično slijedi politiku Rusije i EU, ali kada dođe do neslaganja Moskve i Brisela, kao sada povodom Ukrajine, u Banjaluci nema nedoumica.

Očigledno je da je radikalna promena političkog sistema urgentna, ali se ona odlaže već gotovo deset godina, jer bi njeno sprovođenje dovelo do razbijanja partijskih monopola, uspostavljene vladavine partitokratije i formiranih ekonomsko-političkih centara moći.

U istoriji crkvene i državne diplomatije teško je naći primer koji se može uporediti sa doslednom i dugogodišnjom diplomatijom Save Nemanjića, na njegovom putu od monaha do arhiepiskopa, koja je dovela do samostalne SPC i do slobodnog srpskog kraljevstva.

Sasvim je logično da građani koji su iskusili oba ekonomska sistema tvrde da im je bilo bolje u socijalističkom. Njima je zaista bilo bolje u tom sistemu, jer je njegov smisao bio ekonomska i socijalna sigurnost najšireg sloja građana, i tako je i bilo.

Kada smo poslednji put čuli glas crkve u poslovima koji nisu baš državni. Recimo, da kažu nešto o nasilju u školama i porodici, korupciji i gramzivosti, neku reč utehe za nezaposlene i bolesne... Jok, slabo ih to zanima, za razliku od pastve koju to i te kako zanima.

Na centralnom delu Kosova polja je monumentalni Spomenik kosovskim junacima. Nešto severnije, ali u neposrednoj blizini, Muratovo i Gazimestan turbe, a neposredno uz reku Sitnicu nalazi se veliko rudarsko naselje Obilić.

Srebrenica je isuviše teška tema da bi se koristila za političke potrebe. Kote ratnih zločina su istorijska opomena. Jasno je da ih je bilo na svim stranama. Ali nije na nama da merimo tuđ moral i potrebu da se neko nama izvini.

Veliki je raskorak između zdravorazumskih pogleda na politička rešenja (da za sad izostavimo ekonomska) naroda koji mora da trpi, i pogleda njegove elite koja mu sudbinu određuje. Naravno da je najveći izazov rešavanje kosovskog političkog čvora.

Navodi tužilaštva o 8.000 žrtava prošli su bez ozbiljnog osporavanja. Forenzički materijal nije bio ispitan temeljno kao što bi to verovatno bilo slučaj da su obim i pravna kvalifikacija zločina bili tretirani kao centralno pitanje na suđenju.

Protiv te odluke Vlade RS, u Sarajevu su ustali svi vodeći bošnjački političari, tražeći da OHR odmah poništi tu odluku, te iznoseći niz neosnovanih optužbi na račun vlasti u Banjaluci: od „aparthejda“, preko „diskriminacije bošnjačkih povratnika“ do „kršenja Dejtonskog sporazuma“!?