Kuda ide Srbija
|
|
Mario Kalik
|
četvrtak, 26. avgust 2010. |
Krajnje je vreme da shvatimo da nešto više od nemoćnog pristajanja na ovakvu „realnost“ koju neki uzimaju za merilo, ma koliko bila nepravedna, možemo postići jedino ako pokažemo više i odlučnosti u odbrani svojih interesa.
|
Crkva i politika
|
|
Milorad Vučelić
|
petak, 19. decembar 2008. |
U dugogodišnjoj preciznio razrađenoj strategiji uništavanja naše zemlje, došla je po svemu sudeći na red i Srpska pravoslavna Crkva. Ulogu egzekutora na sebe je pruezeo „srpski Obama“, vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. |
Kuda ide Srbija
|
|
Vladislav B. Sotirović
|
subota, 11. septembar 2010. |
Ni sam Staljin nije bio svestan da u stvari Tito hoće da iskoristi Nemce radi ostvarivanja svojih političkih ciljeva mimo zvanične politike Moskve. Koreni razlaza na relaciji Tito–Staljin ne vode od početka Tršćanske krize.
|
Crkva i politika
|
|
Vladika Grigorije
|
sreda, 10. decembar 2008. |
Poštujući elementarnu ljudsku logiku i elementarnu crkvenost, činilo mi se najnormalnijim da - ako je već tu molba prvoga među nama, njegovom rukom potpisana, u šta smo se svi uvjerili i jednodušno prihvatili - molbu staroga, svetoga i nemoćnoga oca uvažimo. |
Kosovo i Metohija
|
|
Radoman Jović
|
utorak, 08. mart 2011. |
Tokom pregovora, ako ne i na samom početku, srpska strana će se suočiti sa mnogim problemima, počev od izbora mesta pregovaranja, preko statusa prištinske delegacije, zatim posredničke uloge EU pa sve do tema na dnevnom redu i očekivanog tvrdog stava Prištine.
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Vladislav B. Sotirović
|
subota, 05. decembar 2009. |
Bez sravnjivanja povesnih računa nemoguć je i iskreni suživot u okvirima nove Jugoslavije – Evropske unije. Neophodno je da se podvuče crta na hrvatsko-srpske povesne odnose – da se slučajno i EU ne bi raspala po uzoru na Titovu Jugoslaviju.
|
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
|
|
Stefan Karganović
|
petak, 07. mart 2014. |
U Republici Srpskoj, pod dirigentskom palicom istih sila koje su uz pomoć domaćih saradnika u Ukrajini upravo završile svoj rušilački posao (bar oni tako misle), odigravaju se pripreme za isti proces. Mete su jasno definisane, mizanscen za izvođenje puča pod lažnom zastavom uveliko se postavlja.
|
Kuda ide Srbija
|
|
Čedomir Antić
|
utorak, 17. avgust 2010. |
Srbija nema iskustva u modernoj, dugoročnoj i demokratskoj nacionalnoj politici. Za deo naše političke elite tokom proteklih dvadeset godina, briga o srpskom narodu u regionu je jedna zamorna i dosadna maskarada.
|
Crkva i politika
|
|
Protojerej mr Velibor DŽomić
|
četvrtak, 21. avgust 2008. |
Zašto je uvaženi akademik CANU iz teksta svoje diskusije izbacio ono što je izgovorio, a ubacio ono što nije izgovorio? |
Kosovo i Metohija
|
|
Ana Radmilović
|
petak, 25. februar 2011. |
Sagovornica, kao dokaz, otkriva neverovatnu konstrukciju prema kojoj se „Trajkovićevoj neće ništa desiti, jer ona svima priča da je bolesna“.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Jovan Nenadov
|
sreda, 30. decembar 2009. |
Više od polovine silovatelja su bosanski Srbi, ostalo su Hrvati i muslimani - stoji u izveštaju prema mišljenju Evropske istraživačke komisije, iako "izuzev tog broja nema nikakvih drugih podataka".
|
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
|
|
Nenad Kecmanović
|
utorak, 11. mart 2014. |
Svi njegovi prethodnici su prijetili razvlašćivanjem entiteta, centralizacijom i unitarizacijom da bi demoralisali narod i obeshrabrili rukovodstvo, a proizvodili su bumerang efekat - nacionalni refleks samoodbrane i okupljanje oko jakog lidera. Hil je lukavo krenuo obrnutim putem.
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Slobodan Durmanović
|
ponedeljak, 14. decembar 2009. |
Ovde je reč o prilično različitim aršinima među bh. tužiocima prema različitim žrtvama, čak i kada bi pribegli gradaciji zločina po kojoj je zločin nad srebreničkim Bošnjacima “teži” od zločina nad konjičkim Srbima ili zločina nad vojnicima JNA u Tuzli.
|
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
|
|
Slobodan Durmanović
|
petak, 14. mart 2014. |
Mogućnosti za održavanje takvih izbora u RS se nekako mogu i iznaći u političkoj praksi, dočim se vanredni izbori na nivou BiH ne bi mogli održati bez promene Izbornog zakona BiH, jer taj zakon uopšte ne predviđa mogućnost održavanja vanrednih izbora.
|
Kuda ide Srbija
|
|
Boško Obradović
|
subota, 21. avgust 2010. |
Srpske integracije su put do Srpske Unije, a Srpska Unija je naš politički i državotvorni ideal, pre svih drugih ponuđenih integracija. Uskoro može biti kasno da se postavi ovaj nacionalni politički cilj, jer će ga svi susedni narodi već imati i istaći, a nove geopolitičke karte na Balkanu biće podeljene.
|
Crkva i politika
|
|
Velibor DŽomić
|
sreda, 26. novembar 2008. |
Nijedan pravoslavni sveštenik u Crnoj Gori nema pravo da kaže da su samo crnogorski Srbi ili samo Crnogorci vernici kanonske Pravoslavne Crkve. |
Kosovo i Metohija
|
|
Dragiša Spremo
|
subota, 05. mart 2011. |
Naturalizovani Goranci vredan su, miroljubiv i dobroćudan narod. Uvek su nastojali da imaju dobre odnose sa susdima drugih vera i nacija. Na dobre komšijske odnose i saradnju upućivali su ih teški uslovi života u ovom kraju, a takođe i zajednički interesi.
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Slobodan Durmanović
|
četvrtak, 03. decembar 2009. |
ICMP se finansira od stranih donacija, a Odobašić tvrdi da se kroz proces DNK analize “opere izuzetno velika količina novca svake godine”. Strane donacije završavaju u džepovima zaposlenih u ICMP. Oni nemaju interesa da predaju laboratorije za DNK domaćim stručnjacima.
|
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
|
|
Nenad Kecmanović
|
utorak, 04. mart 2014. |
BiH ima „privilegiju“ da je „međunarodni protektorat“, pa su sve spoljne operacije ovdje maltene legalne. Ako poslije onog presretnutog razgovora Vašington-Kijev, u kojem gospođa podsekretarka SAD kaže „J...š EU!“ i „Na čelu ukrajinske vlade treba postaviti Jaceka, a ne Klička“, ima još iko da vjeruje da su nemiri bili spontani, ili je glupak ili saradnik.
|
Kuda ide Srbija
|
|
Duško Kovačević
|
utorak, 03. avgust 2010. |
Čitav dvadeseti vijek, kada je i došlo do otjelotvorenja jugoslovenske integralističke ideje, možemo uopšteno rekapitulirati kroz dva suprotna procesa koja su se smjenjivala: konstrukcije i dekonstrukcije, gradnje i razgradnje.
|
|