Mada u crkvi za patrijarha kažu da je samo "prvi među jednakima", svi znaju koliko je važno koja ličnost zauzima to mesto. Da nije tako, ne bi izbor patrijarha izazivao toliku pažnju.

Bez politizacije slučaja "Žute kuće", on će se svesti na običan kriminalni čin, kakvih verovatno ima još u svetu, a on to nije. On je krajnje politički slučaj, sa jasnim političkim ciljem, sa akterima iz političkog establišmenta i deo je političke turbulencije devedesetih.

Priča g. Miodraga M. Petrovića u tekstu ,,Ostavka i izbor patrijarha” ni crkveno-istorijski ni kanonski ne stoji, jer je „zavođenje za Goleš-planinu”, a dotični samoglasni „savetnik i stručnjak” odavno je poznat po sličnim zavođenjima.

Urbanom razvoju i ekonomskom snaženju ove stare kosovske varoši doprinosilo je najviše to što je smešten u samom središtu bogate rudarske oblasti.

Kanonsko je načelo i crkvena praksa da obolelog patrijarha zamenjuje najstariji po hirotoniji ili rukopoloženju mitropolit. Takav je u ulozi „bljustitelja”, a ne patrijarha, što znači da je hranitelj ili čuvar patrijaraških prava dok je sprečen da ih sprovodi.

MSP navodi da je rezolucija 1244 i dalje na snazi, ali da su navedena lica delala mimo pravnog režima ustanovljenog tom rezolucijom. MSP navodi da se ne bavi pitanjem da li Kosovo ispunjava uslove za postojanje kao država, niti da li su priznanja legalna i da li prozvode pravno dejstvo.

Šta je motivisalo Biljanu Plavšić da se nagodi, malo je verovatno da ćemo u skoroj budućnosti saznati. Činjenica je da je njena odluka u tom trenutku bila politički trijumf za Tribunal i njegove sponzore.

Sarajlije su se naivno „ufurale“ u tu priču i sebi uvrtile u glavu da su stvarno „pupak svijeta“, a i svi ostali Bošnjaci da treba samo da kukaju da su im Srbi napravili genocid, da su i Hrvati agresori, da im je međunarodna zajednica okrenula leđa, da ih je 300 hiljada pobijeno iz čista mira,  da su im svi nešto krivi i dužni - i gotov posao.

Početak oružanih sukoba je doneo nove indicije o tome da ne idemo u dobrom pravcu. Za debakl sa zaposedanjem granica u Sloveniji od strane JNA Milošević i Srbi iz saveznih organa okrivili su Ante Markovića.

Samo predočavanje patrijarhove molbe da mu se odobri povlačenje iz aktivne službe kod mnogih je podstaklo sumnje u njenu autentičnost. Jedno od pitanja koja se postavljaju jeste: Zašto je i monah koji je stalno pored patrijarha udaljen iz bolničke sobe kada je molba potpisivana?