Optimalni scenario predviđa da će za 40 godina broj osoba starijih od 65 godina biti povećan za četvrtinu, dok će udeo populacije starije od 80 godina biti udvostručen i činiće 26 odsto ukupnog broja starog stanovništva.

Sada pred Božić, mislimo da je najpotrebnije da se  kako predstavnici vlasti, tako i sav narod u celini vratimo Bogu i sebi, da počnemo da mislimo na narod i državu kao na celinu, da prestanu međusobne deobe i satiranja.

I laicima je sada jasno u kakvim uslovima se pristupilo pregovorima. Izdiktirano je šta ne sme biti predmet razgovora, dakle sve ono što bi moglo na bilo koji način da zadire u nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost tzv. države Kosova.

U slučaju Srebrenice, „ipak nije onako kako se tvrdi“. A „naše pravo da znamo“ je kako je tačno bilo. I to je jedino ono na šta predsednik Srbije i Skupština Srbije u nekoj svojoj rezoluciji imaju pravo – i obavezu – da pozovu. Na utvrđivanje prave istine o Srebrenici.

Ni danas se sa sigurnošću ne bi moglo reći da bi srpski političari lako odbacili ponudu za formiranje jednog-dva ministarstva na nivou BiH zarad „približavanja EU“, a kao konkretan „mamac“ mogao bi, recimo, da posluži novac iz pretpristupnih fondova EU.  

Aktuelni društveni procesi u velikoj meri obesmislili su i poništili sve „stare“ podele (na levicu i desnicu, komuniste i antikomuniste... ) i nametnuli novu – na globaliste i antiglobaliste. Nije li onda trenutak da se antiglobalisti ujedine?

Vijeće staraca, poznato kao Srpska akademija nauka i umjetnosti (SANU), mozak je savremene Srbije. Krojači srbijanske političke zbilje. Oci ratova. Inspiratori etničkih čišćenja i brojnih zločina. Sanjači o Velikoj Srbiji sa opakim perima u ruci.

U politici ništa ne treba da bude tabu, pa ni ideja o podeli Kosova, ali je pitanje je na koji bi se način ona danas odrazila na Srbiju. Prema mnogim mišljenjima, imala bi katastrofalne posledice, ne samo po Srbe južno od Ibra.

Suština stava KPJ se ogledala u činjenici da je Politbiro partije usvojio zvanični stav da se Jugoslavija (kao „velikosrpska tvorevina“) ima razbiti, što je praktično značilo da je svaki antisrpski savez legitiman i dobrodošao.

 Kosovo je naš Veli Fordž i Jorktaun, naš Alamo i Getisburg, naš Perl Harbur i Ivo DŽima - sve u jednom. O njemu noću sanjamo, i za njega se molimo u crkvi. Ono je zenica našeg oka, i naš Jerusalim.