Duhovni smisao, ipak, ne zavisi samo od porekla imena. Kosovo je, prvenstveno, mesto srpskog svedočenja vernosti Bogu (reč mučenik i znači, originalno, „svedok istine“). Tako da je njegov današnji smisao u stvari nataložen, vremenom, svim onim što za nas predstavlja ova nadistorijska srpska lozinka. 

Ponekad se slika celine otkriva u detaljima. Baš takav detalj je priča o Izudinu Aliću. Na njima je zasnovana struktura moći u svetu, moralnost Haškog tribunala, Rezolucija o Srebrenici, Tadićevo poklonjenje u Potočarima, budućnost srpskog naroda, položaj Republike Srpske.

Populaciona politika svih vlada u proteklih stotinjak godina, od Nikole Pašića i Stojana Protića, do Milorada Dodika i Aleksandra Vučića, dovela je do one zlokobne demografske projekcije koju oslikavaju uslovi u kojima roditelji Djece danas žive.

REKOM je sam sebe postavio upravo u položaj onih organa koji prikupljaju obaveštenja za uspešno vođenje krivičnog postupka, jer kako smo rekli, u odsustvu optužnice, nema svedoka niti svedočenja.

Opredeljenje ka Dobru i trajnom životu, u vidu Kneževe kletve, sačuvano je kao fragment izgubljene pesme. Uz Kneževu kletvu dodajemo stihove posvećene Kosovskom zavetu.

U odgovoru Ristivojeviću želim da razjasnim šta su komisije za istinu, a šta nisu, i da mu time odgovorim na pitanje: „Kako je moguće da se postajanjem krivičnih dela, u ovom slučaju ratnih zločina, bave neke „komisije“ kada za to postoje sudovi?“

I zato možemo reći da su predstavnici naroda u Skupštini postali stvaraoci Republike Srpske. Zato možemo reći i da su vojnici koji su sačuvli RS u teškim borbama stvaraoci RS. Majke koje su u ratnim godinama rađale decu, odgajale ih i hranile čekajući muževe sa ratišta, stvaraoci su RS.

Poslednji put su ovakve stvari postojale posle Drugog svetskog rata, kada su tzv. narodni sudovi „sudili“ ljudima za saradnju sa okupatorom. „Sudilo“ se u uzavreloj atmosferi koju bi činila masa ljudi-žrtava zločina okupatora.

Dakle, u naredna dva meseca trebalo bi da bude jasno da li će vlasti RS sprovesti referendum o pravosuđu BiH ili ne, pošto se obave pregovori o strukturalnom dijalogu i obavi analiza rada Tužilaštva BiH u predmetima ratnih zločina.

Za neke ovakav ishod, s obzirom na dosadašnji rad Tribunala, nije bio neočekivan. Ono što je poprilično iznenadilo jeste izdvojeno mišljenje predsedavajućeg sudije, Antonetija na 73 strane.