Živica Tucić: Ja bih rekao da je kalendar astronomsko pitanje, a ne teološko i da su crkve u svim sistemima, u svim državama, koristile onaj kalendar koji je koristila država.

Otac Radomir: Minimum minimuma je da svi hrišćani bar Vaskrs slave istog dana.

Dačić je u svom nastupu u Njujorku stavio do znanja da će Srbija braniti svoj ustavni poredak. Samo tri dana posle sednice Saveta bezbednosti, ambasador SAD na Kosovu Trejsi DŽejkobson rekla je da Srbija treba da prihvati realnost nezavisnog Kosova i Metohije.

Znamo za bezbroj slučajeva poziva Crkvi da se „racionalizuje”, „prilagodi vremenu”. Crkva postoji već skoro dva milenijuma, i tako će biti do kraja sveta. A istorija je sve te „avangardiste” smestila na mesto koje im pripada, pa će tako sigurno biti i ubuduće.

Srbija ostaje suštinski privržena procesu koji će konačno dovesti do trajnog mira između Srba i Albanaca. Želim da naglasim da nova vlast u Srbiji namerava da sprovede sve do sada dogovorene sporazume, uz insistiranje da to mora da uradi i Priština.

Podrazumeva se da i žrtve i počinioci na svim stranama treba da budu identifikovani na najprecizniji mogući način. Gospođa Artman je zaista u pravu kada kaže da treba kritički motriti da ne bi bili zavedeni „naduvanim“ brojkama.

Većina od njih "Memorandum SANU" nikad nije videla ili bar nije pročitala, ali su zato i nepismeni muslimani, kasnije Bošnjaci, naučili da je to nešto slično "Majn Kampfu".

Malo je onih koji bi da spoje Jasenovac i Srebrenicu, a mnogo je onih koji bi da zaborave i jedno i drugo stratište, ali se ne usuđuju da to javno kažu. Nije lako ovde živeti između dve vatre, na nišanu onih kojima Beograd smrdi na vajmarski Minhen i onih koji u svakome ko misli da je Kosovo izgubljeno vidi NATO pešadiju.

Bošnjaci će se prije svega konačno morati suočiti sa realnošću, da je konstantno propagiranje suživota sa Srbima i Hrvatima i državnom jedinstvu, za koje su često bili spremni ustupke unaprijed pružati, besmisleno.

APV je predimenzionisana u odnosu na ostatak Srbije i ne treba da ostane ni kao region. Regioni u Srbiji bi bili poželjni samo ako ubrzaju modernizaciju opština i lokalnih uprava, smanje troškove građana i privrede i ubrzaju ekonomski razvoj.

Možda ova podela uloga SNSD-a i Saveza za promene, gde su na jednom nivou jedni vlast, a drugi opozicija, a na drugom nivou ovi drugi vlast, a prvi opozicija – može doneti i neki benefit Srpskoj pred težim iskušenjima na „evropskom putu“.