Izbor patrijarha žrebom između trojice kandidata sputava ambicije vlastodržaca na ovim prostorima, koji su se, još od Kneza Miloša Obrenovića, uvek trudili da na svoj način i iz različitih potreba u manjoj ili većoj meri utiču na izbor crkvenog poglavara.

Najšire prihvaćeno objašnjenje je, ipak, ono kako je Kosovo izgubio još Milošević, pa oni tu više ništa ne mogu, i pored svoje intelektualno-patriotske superiornosti. Eto, oni se mnogo trude, ali je ta stvar već svršena.

Ove promjene zapravo su po svojoj suštini antiustavne jer osporavaju srpskoj nacionalnoj zajednici pozitivnu diskriminaciju koju su dobile sve druge manjinske zajednice.

Haški sud se zatvara, bonska ovlašćenja se već duže ne koriste, ali zato je tu domaća i nepristrasna sudska grana vlasti koja bezprizivno presuđuje. "Domaća" - sa trojicom inostranih sudija, koji se "nepristrastno", pri glasanju redovno pridružuju bošnjačkim sudijama.

Znamo za bezbroj slučajeva poziva Crkvi da se „racionalizuje”, „prilagodi vremenu”. Crkva postoji već skoro dva milenijuma, i tako će biti do kraja sveta. A istorija je sve te „avangardiste” smestila na mesto koje im pripada, pa će tako sigurno biti i ubuduće.

Važan period za razumevanje srpsko-hrvatskih odnosa predstavlja poslednja decenija vladavine Josipa Broza, kada u Hrvatskoj dolazi do jačanja ekstremnog nacionalizma.

Većina od njih "Memorandum SANU" nikad nije videla ili bar nije pročitala, ali su zato i nepismeni muslimani, kasnije Bošnjaci, naučili da je to nešto slično "Majn Kampfu".

Neću nikada više pisati ćirilicom i navijati za Novaka Đokovića. Neću sedeti u kafani „Verona”, zato što se ta kafana nalazi u blizini Ruskog doma. Promeniću naziv predavanja Beogradskog sindikata iz „Projekat Srbija” u „Projekat Evropska unija”.