Stranke vladaju svime, stranke su stavile sve resurse pod svoju kontrolu, između ostalog i radna mesta. Od stranačkih vojnika je jako teško doći do bilo kakvog radnog mesta u državnoj upravi, koja je u Srbiji najbolji poslodavac.

Zato se ponekad komično, a ponekad tragično klatimo čas na jednu, čas na drugu stranu, umesto da budemo to što jesmo, i shvatimo da to treće znači svoje, da znači samostalnost i samosvojnost od koje se – čak i kada se to želi – ne može pobeći, a da se ne prestane biti.

Šta konačno reći o pravnom nasilju nad privatnom imovinom Srba koju su Šiptari 1999. uzurpirali i serbez je koriste bezmalo deceniju i po. A radi se o hiljadama stambenih i privrednih objekata, desetinama hiljada hektara oranica i šuma... Je li to evropski standard ili pravno nasilje?

Nakon što su joj otac i brat sahranjeni u Potočarima, ona je odlučila da muža sahrani u Tuzli, pošto se uverila u razne manipulacije žrtvama i njihovim porodicama od strane onih koji su obećavali da će ih zaštititi, a ne prepustiti sudbini.

Dokle će iz EU i SAD da nas ubeđuju da je problem što imamo nedovršen ustav, nefunkcionalan sistem, loše pravosuđe, kada znamo da su nezaposlenost, nizak standard i male penzije zapravo naši gorući problem?

Raniji slogan Marka Natlačena “Srbe na vrbe”, lansiran uoči Prvog svjetskog rata i koji je kasnije razradio Pavelićev ministar Mile Budak, tvorac ustaškog plana za rješavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj, zamijenjen je novim sloganom: Srbe na Srbe.

(Politika, 26.4.2008)
Mi ne možemo da govorimo o položaju rimskog episkopa u sadašnjem stanju, kada katolici sebe smatraju odvojenim od Pravoslavne crkve. Nemamo ništa protiv da papa ponovo bude prvi među jednakima, ali tek kada se vrati u crkvu.

Niko i ne pomišlja da sad zavrne ventil na Gazivodama, pa da narod na Kosovu bude žedan. Ne, nipošto. Međutim, ako Priština i Tirana ne uspostave punu kontrolu nad Gazivodama, dovode se u pitanje mnogi planovi pomenutih prvoboraca iz 1999.

Izbor patrijarha žrebom između trojice kandidata sputava ambicije vlastodržaca na ovim prostorima, koji su se, još od Kneza Miloša Obrenovića, uvek trudili da na svoj način i iz različitih potreba u manjoj ili većoj meri utiču na izbor crkvenog poglavara.

Srbija može i treba da vodi dijalog sa Prištinom, ali ne bi smela da prihvati ulogu saradnika u ostvarivanju strategije faznog priznavanja jednostrane, ilegalne nezavisnosti Kosova i Metohije.