Sahranom članova srpske i jugoslovenske dinastije Karađorđevića na Oplencu izbacuju se aduti Tomi Nikoliću, koji, doduše, ni o tome se nije još izjasnio.

Nesumnjivo da evrounijazam srpske političke elite ima uporište u činjenici da bez EU ne bismo mogli da isplaćujemo plate i penzije, da parafraziramo Vučićev vapaj pred Skupštinom.

U slučaju "Trifković" nedvoslismeno je da je bosansko-muslimanski lobi uticao na odluke imigracione vlasti Kanade. Tako su vlasti Kanade dozvolile jednoj etničkoj grupi da utiče na njihove političke odluke.

I, kao treće, prema slovu Dejtonskog sporazuma rok trajanja trojice inostranih sudija bio je ograničen na deset godina, što znači da je sastav Ustavnog suda bez stranaca trebalo da izabere parlamentarna skupština BiH još prije čitavu deceniju.

Prema mišljenju ekonomista, da je Jugoslavija opstala, Srbija bi bila pod još većim ekonomskim pritiskom Slovenije i Hrvatske, a jedina konkurencija bi im dolazila od kompanija iz sveta, a ne iz Srbije.

Kardinal Levada je istakao da Stepinac, mada mučenik zbog toga što je bio u zatvoru, nikada nije bio u prilici da nosi odličja svog kardinalstva. „On je živeo na mestu gde se nalazio... žrtvujući svoj život za istinu i jedinstvo Crkve u Hrvatskoj."

Nakon ovako profilisane analize presuda Haškog suda za nas je od suštinskog značaja šta može da učini Srbija kojoj se neprestano nameću dva uslova: poboljšanje dobrosusedskih odnosa i puzajuće priznanje Kosova kao nezavisne države.

Mediji nisu mnogo zainteresovani za ovu temu. Ne znamo da li je to u korelaciji sa stavom Vlade Republike Srbije koja smatra da ovo što mi radimo nije dobro jer ne doprinosi jačanju poverenja među narodima.

Nakon 5 oktobra, SRJ odustaje od kontinuiteta sa SFRJ,podnosi novi zahtev za članstvo u UN i jednostrano povlači tužbu protiv BiH Ovaj gest dobre volje je pratilo i uspostavanje diplomatskih odnosa (i serija izvinjenja najviših državnih fukcionera iz Beograda). SRJ podnosi i Incijativu da MSP ex officio preispita svoju jurisdikciju.

Milošević je svojim nedemokratskim vladanjem otvorio vrata svetskim moćnicima da se umešaju u unutrašnja pitanja. Nije mogao ili nije hteo da shvati i prihvati da je vlast političara u globalnom svetu oročena i promenljiva i da je to privilegija rezervisana samo za vlasnike transnacionalnog kapitala.