Хоће ли остати тешко бити Србин и у 21. веку? Хоће, исто колико и у претходним вековима! Али, колико је тешко, још више је величанствено и практично, јер је у Српству садржана сва наша историјска величина и начин опстанка. Узвишена лепота наше историје, већ и конкретна практична димензија организације друштвеног живота.

Тумачење историје на основу економије није ваљано. То тумачење корисно је за она друштва која као најважнији циљ имају економију, као што је модерно друштво. Дубљи узрок није капиталистичко коришћење економије, већ „дух“ капитализма.

Ђинђић се у погледу поделе углавном ослањао на предлоге Добрице Ћосића, који тврди да се Ђинђић са њим, око тога, у потпуности слагао. Ђинђић га је обавештавао и о писмима која је послао међународним званичницима апелујући да се приступи правичном решавању питања Косова.

Више од половине силоватеља су босански Срби, остало су Хрвати и муслимани - стоји у извештају према мишљењу Европске истраживачке комисије, иако "изузев тог броја нема никаквих других података".

ФБиХ обично слиједи политику САД и исламских земаља, а Изетбеговић и Комшић се нађу у недоумици само када се Арапи дрзну да не послушају Американце. РС пак обично слиједи политику Русије и ЕУ, али када дође до неслагања Москве и Брисела, као сада поводом Украјине, у Бањалуци нема недоумица.

По доласку „ДОС-а“ на власт, грађанима Србије је на „рушевинама“ затечене политике понуђен бољи живот и тада најављивани скори улазак у Европску унију био је гаранција просперитетне економије и светлије будућности. Наравно, „великосрпство“ је почишћено преко ноћи.

У историји црквене и државне дипломатије тешко је наћи пример који се може упоредити са доследном и дугогодишњом дипломатијом Саве Немањића, на његовом путу од монаха до архиепископа, која је довела до самосталне СПЦ и до слободног српског краљевства.

Актуелни друштвени процеси у великој мери обесмислили су и поништили све „старе“ поделе (на левицу и десницу, комунисте и антикомунисте... ) и наметнули нову – на глобалисте и антиглобалисте. Није ли онда тренутак да се антиглобалисти уједине?

Када смо последњи пут чули глас цркве у пословима који нису баш државни. Рецимо, да кажу нешто о насиљу у школама и породици, корупцији и грамзивости, неку реч утехе за незапослене и болесне... Јок, слабо их то занима, за разлику од пастве коју то и те како занима.

У политици ништа не треба да буде табу, па ни идеја о подели Косова, али је питање је на који би се начин она данас одразила на Србију. Према многим мишљењима, имала би катастрофалне последице, не само по Србе јужно од Ибра.