Што се тиче цивилизацијских стандарда, Србија је на најбољем путу да исте достигне, а у неким сферама је чак надмашила своје узоре, а наводим самно три од небројених примера.

Колико год је то било могуће, патријарх Павле живео је живот скромне једноставности. Према сваком кога би срео односио се на миран и нежан начин; било је немогуће не увидети његову веома дубоку духовност, светост личности и мудрост.

Није лако Тачија имати за саговорника, имајући у виду његов удео у злочинима над нашим народом. Нажалост, изгледа да ток води према признавању Косова под притисцима моћника. Том и таквом притиску ми се морамо одупрети.

Од пацијента се тражи да призна да ампутирана нога није његова, штавише да није никада ни била његова, а крунски доказ ове очигледно неистините тврдње је тај да је неко други на ампутирану ногу навукао своју ампутирану ногавицу.

Тако се може доћи у ситуацију, истина мало вероватну, да Савет министара БиХ буде формиран пре Владе ФБиХ, јер ће Човићеви „пријатељи“ из Брисела и Загреба наставити да инсистирају на брзом формирању извршне власти на нивоу БиХ зарад „убрзавања евроатлантских интеграција“ БиХ.

Овај текст није никаква анализа, већ сећање из прве руке. Не нудим коментар ни решење из простог разлога јер их немам. Kо су и одакле су људи који су нам помагали да одбранимо Крајину, ко их је и са којим наређењима послао – мислио сам да знам, али не знам.

Ако пак "британско-немачку иницијативу" сагледамо у међународном контексту, постаје јасно да је то заправо усаглашени евро-амерички план да се, диригованим увлачењем БиХ у ЕУ обавезе, Турска и Русија потисну из Федерације односно из РС.

Збивања у Грчкој су показала колико је ЕУ немоћна да изађе на крај са проблемима, док САД своје проблеме решава тако што започне рат, уништава државу и народ и онда преузме контролу ради искориштавања ресурса.

Нека се ни овога пута не љути Српство свеколико, црногорском режиму заиста је ограничен простор чак и за саучешће. Добро је што нису имали снаге да својим присуством унизе испраћај патријарха Павла. Тиме су изразили поштовање – онако како једино знају. Својим оправданим одсуством. Далеко им лепа кућа.

Срби са Косова и Метохије су већ деценијама само реч на том ''старом документу“ и, како ствари тренутно стоје, почев од сопствене државе Србије па до свих међународних институција, биће на том документу још дуго, тражећи људска права.