Међу многобројним заинтересованим странама, које систематски експлоатишу политички рудник који се зове Сребреница, треба посебно издвојити једну групу корисника: политичку елиту која усмерава начин мишљења, свест и колективну визију муслиманске заједнице у Босни и Херцеговини.

Резултат избора још увек је непознаница, али независно од тога покушај примене стандардне технологије „обојене револуције,“ да би се ванинституционално утицало на исход, у Републици Српској је доживео морални и политички крах.

Али, папа Бенедикт по сваку цену хоће да обнови римску империју. Не даје никакаве концесије англиканској заједници, већ хоће да заувек одржи средњевековни римски централистички систем. Чак иако то онемогући јединство хришћанских Цркава у фундаменталним питањима.

Као што рече песник за Бога да би више волео да Бога нема, па да дође, него да га има, а да не долази – у овој прилици могло би се рећи да је боље да Срба и српских земаља има, па да их не признају, него да их нема. а да су признати.

Поред службене дужности постоји и нека потреба моје душе да лично посетим она места где је људима тешко. Уједно, то је подсећање да је Руска црква увек била и увек ће бити уз Српску православну цркву у свим њеним искушењима.

У преговоре треба вратити статус Покрајине и слободан, безбедан и достојанствен повратак свих протераних Срба и других неалбанаца на своја вековна огњишта. Статус севера Космета може бити тема преговора, али не и замена за статус Покрајине као најважније теме.

Крах сребреничке резолуције у Канади и озбиљно одуговлачење Ганићевог процеса у Лондону, мада је бошњачки естаблишмент био убеђен да ће оба питања врло глатко и на задовољавајући начин решити, служе као порука и опомена.

Овим различитим политичким културама конвергира и различита професионална биографија двојице кандидата: док Додик долази из мутних вода приватног бизниса транзицијског периода, и очигледно без озбиљнијег образовања, Тадић је магистар социологије и угледан адвокат.

Након свих могућих проблема које Србија већ сада има и превише, што на међународном, што на унутрашњем плану, са правом се поставља питање да ли су последњи протести пољопривредника искључиво одраз социјалних и економских недаћа, или се ту може наћи простор и за нека друга тумачења.