Крах сребреничке резолуције у Канади и озбиљно одуговлачење Ганићевог процеса у Лондону, мада је бошњачки естаблишмент био убеђен да ће оба питања врло глатко и на задовољавајући начин решити, служе као порука и опомена.

Да ли је нервозу изазвало сумњиво дуго бројање у ЦИК-у или жеља за променом власти била већа код високог представника Валентина Инцка него у народу? Да ли се ради о љутњи поражених зато што су били уверени у победу, или о незадовољству победника што нису добили и члана Председништва?

Шешељева искључивост, Драшковићева превртљивост и Николићева неспособност да се првенствено према самом себи одреди остављају сувише маневарског простора тренутној владајућој постави да се и даље самоуверено и бахато понаша.

Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа.

„Косово“ није независно (у правом смислу) како де јуре, тако ни де факто. Може се слободно рећи да је то „Косово“ (као и косовски Албанци) имало више аутономије и права у оквиру СФРЈ и СРЈ, него сада када је наводно „независно“.

У окупираној и рашчереченој Југославији КПЈ је остала једина политичка партија која није ступила у службу или била покорна окупатору. КПЈ није признала подјелу и окупацију. Циљ НОП био је ослобођење од окупатора и његових квислинга и колаборациониста.

Кључ свих поменутих „случајева“ јесте изборна база, која је у национално дубоко  подијељеним друштвима као што је БиХ напросто национално структурисана. Увођење конститутивности сва три народа у цијелој БиХ, под својевременим притисцима из Сарајева и Брисела, имало би смисла само под условом да су и релативно равномјерно дистрибуирани на цијелој територији земље.

Поштовање које су ови политичари показали према патњама породица жртава неће бити довољно да многи некажњени злочини у БиХ буду процесуирани. Познато је да су злочини над Србима углавном били на дну приоритета у правосудним институцијама БиХ и Хрватске.

Ако "странци" и даље буду истрајавали на старој парадигми, што им преостаје? Миљеници на политичкој и страначкој сцени су им на демократским изборима углавном поражени, пројекти пропали. Но, ако не може кроз институције, може изванинституционално, дакле путем рушења немиљеничке власти кроз просвједе.

Имајући у виду да је Александар II  другобрачан, остаје отворено питање да ли га то аутоматски искључује од престолонаследства. Исто тако остаје отворено и питање да ли га друга женидба искључује из престолонаследства.