Током тог рата, мада процене варирају, хрватски фашисти су побили између 300.000 и 700.000 жртава. Хрватска има и више но што је потребно за извињење. Хрвати треба да покажу да се истински одричу прошлости.

Ипак, сваки мало бољи познавалац кретања у друштву, убеђенији је да мања излазност(50-55 одсто) доноси бољи резултат владајућим странкама него опозиционим, односно да смањење броја апстинената и раст излазности на 60 и више процената више одговара опозицији него актуелној власти.

За празну цркву Светог Марка не можемо да кривимо само домаћу власт, додвораваче према Вашингтону и Бриселу, а који нас, пак, уз помоћ Хага и посредством безброј медија подуже лоботомирају усађујући нам НАТО и Си-Ен-Ен истину о распаду СФРЈ и о колективној српској кривици.

Ни "друга" Србија није одувијек била лишена религијских заноса; у стилу Сент-Егзиперија би се могло рећи да су "сви другосрбијанци некада били националисти и вјерници, само их се мали број данас тога сјећа". Биће да су ова "рана интересовања" била плод чистог политичког прагматизма.

Ако се зна да се на Косову и Метохији за злочине над Србима не одговара наравно да ће пуцати на нас. Ако се на северу покрајине међународна заједница, на папиру статусно неутрална, директно ставља на страну такозване косовске државе, наравно да ће вас охрабрити на сваки злочин.

Садашњи папа потпуно се слаже са тим да су такозвана приказања у Међугорју превара. Међугорје је био изум отпадничких и побуњеничких група фрањевачких свештеника које су се богатиле од ове преваре по цену јединства цркве и добрих односа са православцима.

Ми смо били исти они Срби из 1999, 2000, 2001, 2002, 2003,... којима је сада остављено да сами одлуче да ли ће плаћати рачуне за утрошену електричну енергију. Недељама смо били у мраку, трпели и чекали да неко на вишем нивоу преузме ствар у своје руке.

Покретањем питања Сребренице Србија се директно укључује у предизборну кампању у БиХ на страни СДА, а на штету Републике Српске. Такав став Србије могао је да се очекује након изјаве турског министра спољних послова.

Странка је раније имала споразум о сарадњи са ДСС-ом, но за време парламентарних избора у Србији 2014. прилично им је засметао Додиков сусрет са Коштуницом и Кустурицом у Андрићграду. Сматрали су да овим Додик руши Вучића јер „му не одговара никаква власт у Србији која за приоритет има борбу против корупције и криминала“.

Јасно је да се не може очекивати ништа добро од владе која је својевремено проглашавала светску економску кризу за развојну шансу Србије, а сада исту користи као изговор за све своје промашаје. Као и све досадашње, она продаје бајку о рају на замљи, када Србија буде примљена у ЕУ чланство.