Мада у цркви за патријарха кажу да је само "први међу једнакима", сви знају колико је важно која личност заузима то место. Да није тако, не би избор патријарха изазивао толику пажњу.

Без политизације случаја "Жуте куће", он ће се свести на обичан криминални чин, каквих вероватно има још у свету, а он то није. Он је крајње политички случај, са јасним политичким циљем, са актерима из политичког естаблишмента и део је политичке турбуленције деведесетих.

Прича г. Миодрага М. Петровића у тексту ,,Оставка и избор патријарха” ни црквено-историјски ни канонски не стоји, јер је „завођење за Голеш-планину”, а дотични самогласни „саветник и стручњак” одавно је познат по сличним завођењима.

Урбаном развоју и економском снажењу ове старе косовске вароши доприносило је највише то што је смештен у самом средишту богате рударске области.

Канонско је начело и црквена пракса да оболелог патријарха замењује најстарији по хиротонији или рукоположењу митрополит. Такав је у улози „бљуститеља”, а не патријарха, што значи да је хранитељ или чувар патријарашких права док је спречен да их спроводи.

МСП наводи да је резолуција 1244 и даље на снази, али да су наведена лица делала мимо правног режима установљеног том резолуцијом. МСП наводи да се не бави питањем да ли Косово испуњава услове за постојање као држава, нити да ли су признања легална и да ли прозводе правно дејство.

Шта је мотивисало Биљану Плавшић да се нагоди, мало је вероватно да ћемо у скорој будућности сазнати. Чињеница је да је њена одлука у том тренутку била политички тријумф за Трибунал и његове спонзоре.

Сарајлије су се наивно „уфурале“ у ту причу и себи увртиле у главу да су стварно „пупак свијета“, а и сви остали Бошњаци да треба само да кукају да су им Срби направили геноцид, да су и Хрвати агресори, да им је међународна заједница окренула леђа, да их је 300 хиљада побијено из чиста мира,  да су им сви нешто криви и дужни - и готов посао.

Почетак оружаних сукоба је донео нове индиције о томе да не идемо у добром правцу. За дебакл са запоседањем граница у Словенији од стране ЈНА Милошевић и Срби из савезних органа окривили су Анте Марковића.

Само предочавање патријархове молбе да му се одобри повлачење из активне службе код многих је подстакло сумње у њену аутентичност. Једно од питања која се постављају јесте: Зашто је и монах који је стално поред патријарха удаљен из болничке собе када је молба потписивана?