Istorijska ironija je u tome da posle nekoliko decenija kolektivnog kažnjavanja svih Srba, uskraćivanja statusa ravnopravnih Evropljana većini stanovnika zapadnog Balkana, članstvo u tom privilegovanom klubu neće u XXI veku imati takav značaj kao u drugoj polovini XX veka.

Saznanja o zatočeništvu patrijarha Gavrila Dožića i episkopa Nikolaja Velimirovića, zbog nedovoljnih interesovanja svjetovnih i crkvenih istoričara, ostavljala su utisak nedorečenosti, nagađanja, konfuznih i neprovjerljivih tvrdnji.

Mihajlović: Ko god od Srba uđe u tu kosovsku vlast, imaće ozbiljne probleme. Petrović: Mi nismo navijačko udruženje nego ozbiljna partija kojoj je suštinski interes srpske zajednice iznad svega.

Sačuvani fragmenti fresaka u hramu Svetih Arhanđela svedoče o monumentalnosti, snazi i lepoti živopisa. Freske ovog manastira predstavljale su nesumnjivo kapitalna dela srpske srednjovekovne umetnosti i sa žaljenjem se mora reći da ona nisu mogla da odole ,,zubu vremena".

Kralj Aleksandar je do poslednjeg časa vodio antikomunističku spoljnu politiku, smatrajući da od boljševičkog centra iz Moskve stiže i širi se najveća pretnja ne samo po njegovu zemlju, već i po budućnost celog evropskog kontinenta, pa i čovečanstva. 

Podrška „matjuške“ Rusije je po značaju gotovo ravna onoj iz matice, ili čak i važnija u trenucima kada Srbija, kompromisima na bezalternativnom putu u EU, razočara ne samo Banjaluku, nego i Moskvu. Možda je i to objašnjenje što je Dodik imao rekordan broj susreta sa Lavrovim, Šojguom, Milerom, pa i Putinom.

Sada kada su Srbi preuzeli od hrvatske braće „neučinkoviti“ ideološki koncept, Srbi su samo oni pravoslavne vere ili čak samo vernici, dobro teološki potkovani, „srpske krvi“. Ali sada Hrvat može da bude i pravoslavac vlaškog „etničkog“ podrijetla, kao što je po nekim hrvatskim teoretičarima Tesla.

Čovek je po svojoj prirodi homo adorans, biće koje slavi i raduje se. U svim epohama i kulturama čovek vapije za besmrtnošću i večnim vremenom. Zato su praznici (religijski i svetovni) svojevrsno poricanje sveta i istorije

Najveći problem, međutim, ne predstavljaju države na čije delove svealbanski san pretenduje, već sam taj san, odnosno ono mesto gde se san najviše zapatio. To je, naravno, Kosovo.