Zamislimo Srbiju za dvadeset do trideset godina – 99 odsto maturanata neće znati šta je to Gorski vijenac i ko ga je napisao, ali će zato znati ko je prva žena neke holivudske zvezde, odnosno neće znati ko je bio car Lazar, ali će zato znati da prepozna najnoviji Madonin hit.

Za šta bi, napokon, ti do juče konspirativni papiri mogli da nam posluže? Srbima sa desne obale Drine do juče su spočitavani navodni planovi za stvaranje velike Srbije na račun BiH, a Srbima sa desne i danas se pripisuje njeno razbijanje.

Autonomiju treba osloboditi političkog kapitalisanja i manipulacije. Vojvođanstvu treba prići kao unutrašnjem potencijalu Srbije koji u kombinaciji srpskog identiteta i vekovnog srednje-evropskog iskustva može koristiti razvoju Srbije.

“Analogija između, BiH i Jugoslavije”, veli muslimanski lider, “nije baš sasvim korektna. Iako neka poređenja stoje, ona su više vanjska i površna. Prije svega, Bosna ima daleko dužu tradiciju od Jugoslavije. Zajedništvo u Bosni traje vijekovima i, mada je prolazilo kroz mnoga iskušenja, održalo se.

Ujedinjeni u razjedinjavanju srpske teritorije, počev od koalicije na vlasti do predsednika Srbije, igraju ruski rulet na srpski način, u kome je smrt Srbije zagarantovana, jer će pištolj biti napunjen sa svih sedam metaka. Neće biti nijednog praznog mesta, ni ćorka, niti šanse da Srbija preživi.

Ovakav pristup bošnjačkih političara bi se mogao smatrati sasvim legitimnim samo da nije „male“ sitnice: takvim selektivnim pristupom ruši se raniji srpsko-bošnjačko-hrvatski politički dogovor o rešavanju pitanja celokupne imovine u paketu.

Niko ne istražuje kakve su prave, zasad skrivene namere SAD u odnosu na srpske prostore, a one lako mogu biti vezane baš za energetske tokove. Recimo, da se preuzimanjem celog Kosova i utapanjem Republike Srpske u unitarnu muslimansku Bosnu otvori put islamskim zemljama.

Kako se god okončala ova (ne)očekivana bitka, suštinsko je pitanje kako dalje u Sarajevu, posebno nakon oktobra naredne godine, kada će, po svim prognozama, mnogi poželeti da se ponovo pozabave dejtonskim statusom RS.

Srbija je obogaljena, privremenim gubitkom Kosmeta, a na putu je i osamostaljenje Vojvodine. To samo govori da novi gospodari sveta izgleda smatraju da Srbi jedino zaslužuju takozvanu predkumanovsku Srbiju. Srbiju bez Kosova i Metohije, Vojvodine i Raške.

Republika Srpska nije spremna da vojnu imovinu na teritoriji entiteta prepiše na "državni nivo", a NATO je to proglasio za uslov atlantskih integracija BiH.