Ahtisari je u Strazburu rekao da njegov dokument za cilj ima "da obezbedi multietničko Kosovo na kojem će biti zaštićena prava svih, posebno kosovskih Srba". Da li se iz toga može zaključiti nešto o tome šta sadrži Ahtisarijev predlog?

Bilo je, sasvim sigurno i u Stajićevu i u Begejcima i još ponegde, ružnih stvari, zlostavljanja, mučenja, ubistava, ali treba imati mnogo hrabrosti i drskosti pa takva mesta u Srbiji proglasiti ''koncentracionim logorima''.

Obrazloženje koje su ponudili sarajevski istražioci da “nisu dovoljno tehnički opremljeni” odavno ne prolazi ni u Haškom sudu, pa bi se onda slobodno moglo zaključiti da sarajevski “mali Hag” nije dobacio do svog holandskog uzora ni u delu (pred)istražnih radnji, a o suđenjima da se i ne govori.

Svakom od tri tima, koji su za potrebe naglašavanja težišta njihovih predloga spoljnopolitičkog delovanja, privremeno nazvani „Evroatlantski“, „Istočni“ i „Izbalansirani“, dodeljeno je po dva sata za predstavljanje  vlastitih strategija.

Niko nikada ni Bošnjake ni Srbe ni Hrvate nije pitao ni da li žele da žive u zajedničkoj državi, a kamoli da li hoće u EU. Istina, to prethodno i ključno izjašnjavanje i u drugim slučajevima se taktički ostavljalo za kraj evropskog puta, pa Ivo Josipović i Zoran Milanović ispod žita smanjuju zakonski neophodnu referendumsku većinu. 

Građaninu je jasno da će, s obzirom na to da je Srbija država srpskog naroda i svih građana Srbije, njegovo dete, diplomiralo sa najvišim ocenama, možda doći u situaciju da ne dobije posao zbog nekog od moguće poluobrazovanih „ostalih građana ne-Srba“.

Kaže se, takođe, da bi „veća samostalnost RS i HB vodila u odvajanje i završila u velikoj Srbiji i velikoj Hrvatskoj“. Međutim, niti je takav ishod neminovan niti je sam po sebi sporan. Novija istraživanja pokazuju da sve veći procenat Srba želi baš samostalnu RS.

Postoji li igde u svetu zahtev za odvajanje od države sopstvenog naroda – ili su na tlu Srbije dozvoljeni svi eksperimenti? Svaki politički provizorijum, sledeći ovu posuvraćenu logiku, proglašava se važnijim od države. U istoj toj Evropi poredak je obrnut.

Dan Repubike Srpske (7.1) u Banjaluci se slavi kao najveći zvanični praznik, a za sarajevske medije predstavlja posebnu inspiraciju za „pljuvanje i psovanje na sva usta“. S obzirom na to da su crno na bijelo priznali RS i da se bore za reintegraciju BiH, bilo bi za očekivati da će poslati bar kurtoazne čestitke.

Ko kaže da je „naš“ obrazovni sistem neefikasan kad i dalje većina smatra, činjenicama uprkos, da su Srbi „etnička“ nacija. Poslednja, jer su čak i savremeni Nemci napustili taj koncept. Vreme je da svoj nacionalni identitet upodobimo sopstvenoj (pre)bogatoj tradiciji.