Niko nikada ni Bošnjake ni Srbe ni Hrvate nije pitao ni da li žele da žive u zajedničkoj državi, a kamoli da li hoće u EU. Istina, to prethodno i ključno izjašnjavanje i u drugim slučajevima se taktički ostavljalo za kraj evropskog puta, pa Ivo Josipović i Zoran Milanović ispod žita smanjuju zakonski neophodnu referendumsku većinu. 

Šta bi vojvođanski revolucionari iz 1848. učinili danas da su „po drugi put među Srbima“? Njihovi ideali ostvarili su se u Kneževini Srbiji posle srpske revolucije, koju su većim delom upravo oni, kao najobrazovaniji i najrazvijeniji Srbi ustrojili.

Kaže se, takođe, da bi „veća samostalnost RS i HB vodila u odvajanje i završila u velikoj Srbiji i velikoj Hrvatskoj“. Međutim, niti je takav ishod neminovan niti je sam po sebi sporan. Novija istraživanja pokazuju da sve veći procenat Srba želi baš samostalnu RS.

EU niti je socijalistička Jugoslavija, niti funkcioniše po principu izdržavanja „podobne klijentele“, niti narodi u okruženju žele obnavljanje jugonostalgije u evropsko-zapadnobalkanskoj varijanti, niti ikome, sem kao „korisni izvršioci naloga“, ovakve evroutopističke kvazielite – dugoročno trebaju.

Dan Repubike Srpske (7.1) u Banjaluci se slavi kao najveći zvanični praznik, a za sarajevske medije predstavlja posebnu inspiraciju za „pljuvanje i psovanje na sva usta“. S obzirom na to da su crno na bijelo priznali RS i da se bore za reintegraciju BiH, bilo bi za očekivati da će poslati bar kurtoazne čestitke.

Franjo Tuđman u izjavama nije krio da zastupa ovako zamišljen način rešavanja srpskog pitanja – kroz radikalno etničko čišćenje Hrvatske od remetilačkih Srba, koji su na svojim opancima doneli srpsku zemlju, kako je govorio Stjepan Mesić.

I Dodik za sada vešto izbegava „zahlađenje“ odnosa sa Vučićem, time što je delimično snizio svoju nacionalnu retoriku - što je činio i ranije po Tadićevom „savetu“ - kao i pokušajima da se primakne Vučiću na rastojanje sa koga smatra da će, ako ništa, ono bar imati više uvida u Vučićeve namere i prema njemu i prema Srpskoj.

Kao što su u tekstu svoje Deklaracije obelodanili, namera poslanika Koraća i njegovih istomišljenika je da uvedu „mehanizme“ koji će svako istraživanje i javnu raspravu o temama koje oni budu zabranili učiniti nezakonitim.

Problem i nije Incko nego njegov glavni poslodavac koji vodi nerazumnu politiku BiH, a v.p. kao i svaki diplomata mora striktno da se pridržava instrukcija ako želi da sačuva radno mjesto.

Svakom od tri tima, koji su za potrebe naglašavanja težišta njihovih predloga spoljnopolitičkog delovanja, privremeno nazvani „Evroatlantski“, „Istočni“ i „Izbalansirani“, dodeljeno je po dva sata za predstavljanje  vlastitih strategija.