Ako bilo ko ozbiljno pogleda kako je ovaj region politički evoluirao poslednjih deset godina, videće da je jedan od najznačajnijih faktora bila uloga koju je igrao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju.

Nikakav pravni argument za rat nije postojao na Kosovu, slučaj postmodernog pravednog rata zasnivao se na kontroverznoj evidenciji. Nametljiva nelegalnost toga rata učinila je od rasprave međunarodnih pravnika o Kosovu interesantnu studiju o jednom slučaju, studiju o statusu te grane prava.

Poslednjih godina među hrvatskom desnicom i srpskom levicom insistira se na tome da je “Nedićev Beograd” imao dva koncentraciona logora (Staro sajmište i Banjicu), kao i da je vlada Milana Nedića bila politički, ideološki i lično odgovorna za uništavanje Jevreja u Srbiji.

Srbija je jedno od „najstarijih” društava u Evropi, demografski posmatrano, sa prosečnom starošću od preko 40 godina. To je vrlo ozbiljan problem

Čak i ako se uzme da EU jeste spoljnopolitički prioritet, to se ni u kom slučaju ne može i ne sme porediti sa nečim što je stvar poštovanja Ustava, očuvanja nacionalnog dostojanstva i državnog suvereniteta.

Srbi su praktično sad izvan zakona jer u Hrvatskoj su sve nacionalne manjine svedene na jednu trećinu. To je klasična ksenofobija - nastavak rasizma iz Drugog svjetskog rata.

To što u Rezoluciji 1244 nigde izričito ne piše da je secesija zabranjena, nikako ne može da znači da je dozvoljena. Ako usvojimo stav da je „sve što nije izričito zabranjeno, dozvoljeno“, onda smo na dobrom putu ka punoj anarhiji.

Tragični ratovi i krvavi kermes na Balkanu stvorili su silne animozitete među bliskim i srodnim narodima. Našim zapadnim susjedima, kad se spomene pripadnost Balkanu, kao da im se zdrav zub vadi, mada Hrvatska i geografski, po Cvijićevoj definiciji, velikim dijelom pripada Balkanu.

Nisam nikada napisala kako su „loši“ oni Srbi koji su se „okrenuli Prištini“. Naprotiv, pisala sam kako su „loši“ oni koji takve nazivaju „lošim Srbima“. Njih sam „olajavala“ i, na moju veliku nesreću, lično ih i upoznala.

Ako je cilj Druge Srbije demokratizacija društva onda su ove simpatije za hrvatske istorijske slepe mrlje sasvim nerazumljive. Hrvatska je danas država nastala na ratu u kome je zaista pobedila ali joj je ta pobeda donela autoritarnu vlast koja počiva na ratnoj logici.