Recesiona kriza, koja je u Srpsku preko EU stigla upravo iz SAD, pripisana je korupciji u banjalučkom političkom vrhu. Novoj političkoj garnituri u Srbiji ultimativno je naloženo ono što prethodna nije uradila: "Zauzdati Dodika!"

Kako treba da se razvija Srbija u XXI veku i šta treba da budu vrednosti srpskog društva ka kojima treba usmeravati sveukupnu društvenu energiju? Pred čitaocem NIN-a je 17 inspirativnih intelektualnih odgovora mislećih ljudi.

Deklarativno, političari i jedne i druge strane zalažu se za celovitost Kosova, jedni kao neotuđivog dela Srbije (što de fakto ne funkcioniše već deset godina) a drugi kao nezavisne države (koja ni de jure ni de fakto još uvek nije uspostavljena).

Memoari Karle del Ponte (“Lov – ja i ratni zločinci”) još se nisu ni pojavili u knjižarama a već su izazvali popriličnu uzbunu među onima koji pretpostavljaju, ili znaju, šta će se u knjizi naći.

Druga faza jeste formiranje Konfederacije Albanija-Kosovo, i pravo na referendum. Istovremeno treba razvijati i zahtev za federalizaciju Makedonije. Što se tiče problema Albanaca Ćamerijske krajine, jedino pravilno rešenje jeste priznavanje genocida nad Albancima.

Kako su Srbija i CIA ometali potragu za Radovanom Karadžićem, ko je platio za dobrovoljne predaje haških optuženika i o čemu su na tajnom sastanku u Berlinu razgovarali Karla del Ponte i Boris Tadić.

Gospodine Montgomeri, zajedno s političkim elitama u regionu, posebno u Srbiji, sve ove godine sprečavali ste da činjenice o tome šta se dogodilo, zašto, kako i ko je kriv budu spoznate i shvaćene.

Odluka da se tri optužnice protiv Miloševića za Kosovo, Bosnu i Hrvatsku spoje u jedan gigantski slučaj direktno je dovela do četvorogodišnjeg procesa koji bi još i sad trajao da optuženi nije umro. Daleko bolje je bilo imati tri odvojena, uzastopna suđenja.

Albanci su počeli da „izgrađuju i obnavljaju“ svoja imanja u naselju koje po podeli iz 1999. godine pripada severu, a sever pripada Srbima. To znači da se Albanci polako vraćaju i na taj deo Kosova, i ujedno, kraj priče o podeli Kosova.

Osuditi kosovskog Srbina koji uzima ličnu kartu kvazidržave da je izdajnik bilo bi vrhunsko licemerje. Pre toga trebalo bi osuditi bar dve trećine Srba „iz Srbije“ koji su po nekoliko puta menjali partije zbog mnogo beznačajnijih interesa nego što je goli život.