Čak i ako se uzme da EU jeste spoljnopolitički prioritet, to se ni u kom slučaju ne može i ne sme porediti sa nečim što je stvar poštovanja Ustava, očuvanja nacionalnog dostojanstva i državnog suvereniteta.

Kratak kurs iz novije istorije „dve Srbije” pokazaće da se podela razrasla, ukorenila u misli, priče, ponašanja, mentalitet. A jedno vreme se izdašno u političkoj sferi gajila. Govorimo samo o periodu – od pada Berlinskog zida – u kome su današnji miritelji uticali na ono što danas imamo.

Više informacija iz tog tužilaštva stiglo je nedavno o zločinima počinjenim u logorima “Silos” u Tarčinu, OŠ “9. Maj”, “Krupa”, “Igman” i “Hrasnica”, u kojima su zlostavljani i ubijani zatočeni Srbi u periodu od maja 1992. do 27. januara 1996. godine.

Sve su prilike da Srbija decenijama ni izbliza nema adekvatan strategijski nacionalni program, ili bar ne u onoj meri, koji bi joj obezbedio ono što ima jedna stabilna država u svetu -nacionalno jedinstvo

Tačno je - da se nešto kuva, kuva se.  Da li je Vlada Aleksandra DŽombića mogla u prethodnom periodu više raditi i brže nuditi pojedina rješenja? Da, i morala je. Jesu li svi ministri opravdali povjerenje? Nisu. Javnost već odavo zna gdje škripi, od zdravstva do poljoprivrede.

Srbija se nacionalnog programa, istorijski gledano, odrekla još daleke 1914. godine. Prema mom mišljenju, ona je tada imala svoj pravi strategijski plan – okupljanje svih srpskih oblasti, iz svih srpskih zemalja, u jednu jedinstvenu srpsku državu

Ako se na polju angažovanja u pravcu samostalnosti RS može govoriti o tome da je riječ o dugoročnom cilju, nedokučivo je zbog čega već sada sa obje strane političke medalje ne stignu signali da funkcioneri NATO-a nemaju zbog čega da dolaze u srpsku polovinu BiH.

Takav je slučaj ovih dana sa pitanjem Kosova i Metohije. To pitanje je za svetsku zajednicu zatvoreno sa stanjem kakvo je danas. Kakav je odnos domaćih političara prema tom pitanju sasvim je druga stvar. Odluka koja je danas nametnuta Srbiji nije pravedna.

Tragični ratovi i krvavi kermes na Balkanu stvorili su silne animozitete među bliskim i srodnim narodima. Našim zapadnim susjedima, kad se spomene pripadnost Balkanu, kao da im se zdrav zub vadi, mada Hrvatska i geografski, po Cvijićevoj definiciji, velikim dijelom pripada Balkanu.