Naš stav je čvrst. Beograd ima drugačiji stav – da je Kosovo i dalje deo Srbije. Šezdeset pet zemalja je već priznalo Kosovo. Kosovo je član Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Dakle, trend je očigledan.

Termin „genocid“ se očigledno koristi na različite načine. Jedan je način „holokaust“, a drugi „ubijanje širokih razmera koje vrši neprijatelj“. Razlika između ova dva načina je kao između novca sa zlatnom podlogom i inflatornog novca.

Koliko god srpski zvaničnici pokušavali da minimiziraju Fejtovu inicijativu, ne možemo se oteti utisku da je u pitanju sinhronizovana akcija NATO struktura koja ima za cilj da konačno reši pitanje severa Kosmeta, i uopšte srpsko pitanje na srpsku štetu.

Ali ako postoje opravdane sumnje da je Haški sud nepravičan (vidi slučajeve Orić i Haradinaj), onda je valjda moralno javno sumnjati u moralnost izručivanja građana takvom sudu? Neće biti da se privrženost evropskim idejama iskazuje samo poslušnošću pred zahtevima evropskih političara.

Nacionalni program nije samo bukvalno parče ispsisane hatije, nego i dosegnuto društveno stanje u kome se, pored političkih nijansi i razlika, sprovodi ujednačena državna i nacionalna politika, kojom se štite svi građani jedne zemlje.

Možda je Nikolić mislio i na to da bi, recimo, preduzeća iz BiH mogla mnogo više da sarađuju sa preduzećima iz Srbije, koristeći se Sporazumom Srbije i Rusije o slobodnoj trgovini, ali, ipak, o tome niko ništa nije rekao.

Od ogromnog je značaja očuvanje države i njenog suvereniteta. Na drugom mestu je da se očuvaju nacionalne vrednosti, interesi Srba koji su van teritorije naše zemlje – kaže ugledni sociolog prof. dr Zoran Avramović.

Sudbina Blace i onoga što je otkrio pokazaće da li su SAD i kosovskim Albancima naklonjene vodeće zemlje EU odlučile da Kosovo u 2010. godini krene ka tome da bude zemlja tolerancije i razumevanja, za šta ju je u 2009. godini već proglasio Hašim Tači.

Kratak kurs iz novije istorije „dve Srbije” pokazaće da se podela razrasla, ukorenila u misli, priče, ponašanja, mentalitet. A jedno vreme se izdašno u političkoj sferi gajila. Govorimo samo o periodu – od pada Berlinskog zida – u kome su današnji miritelji uticali na ono što danas imamo.

Pitanje nije ko će prvi da započne javni dijalog sa Prištinom nego ko će prvi iz Beograda da reši da je dosta retorike koja nema uporište u stvarnosti i dosta paralelnih institucija u jednom paralelnom svetu kakav je već zamorio i najtvrdokornije na Kosovu.