Да ли „интеграција“ подразумева губитак националног идентитета, потпуно нестајање једног народа у асимилацији – питања су која превазилазе тренутак у коме се налазимо.

Зашто се управо ово друго догодило Србији у њеном односу са Европском Унијом (ЕУ)? Због чега ЕУ није преговарала са Србијом на темељу тог равноправног односа, због чега је била додатно условљавана и прећутно маргинализована?

„Хрватска је 1991. свесно изабрала ризик сукоба са тада војнички јачом страном”, одговорио је на питање у вези са ратом на дубровачком подручју Мило Ђукановић пре неколико година у једној емисији ХРТ-а.

За шта је све Тужилаштво БиХ заинтересовано за сада је наводно тајна. ” Први корак ће бити да ће, испред Тужилаштва БиХ, мој заменик ићи у Београд да изврши припреме и разговоре” – било је све што је рекао новоименовани главни тужилац БиХ.

Очигледно је да ће комеморација у Јасеновцу и даље бити један од највећих и најзначајнијих политичких и историјских изазова за Хрватску и њено суочавање са прошлошћу. Ова реаговања у хрватској јавности само показују до које мере је геноцид осетљиво и комплексно друштвено и историјско питање.

Рецесиона криза, која је у Српску преко ЕУ стигла управо из САД, приписана је корупцији у бањалучком политичком врху. Новој политичкој гарнитури у Србији ултимативно је наложено оно што претходна није урадила: "Зауздати Додика!"

Морам да у неку руку браним Карлу дел Понте јер је она наследила политику подизања оптужница од претходника, политику која је била хаотична. Трибунал вероватно није ни успостављен да би успео, већ да би пропао, барем тако неки кажу.

Могуће да се у првом кораку иде само на његово слабљење у циљу обезбеђивања политичких уступака на нивоу БиХ, евентуалног пристанка на чланство у НАТО и сл.

Коментаришући наводе у књизи Дел Понтеова о трговини органима Срба с Косова, Најс је рекао да никад није чуо о томе и да ратови често изнедре застрашујуће гласине, које, како је рекао, треба опрезно обелодањивати.

Са дугорочнијим политичким прогнозама проблем није у томе колико имају везе са нашом данашњом реалношћу, него баш у томе што настају на основу екстраполације актуелних процеса и не рачунају на велика изненађења за која никад не знамо унапред.