Tek što je Karla del Ponte imenovana na mesto švajcarskog ambasadora u Argentini, a Srbi pomislili da ih od nje sada deli okean dovoljno prostran da obezbedi da je više nikada ne vide, bivša tužiteljica haškog tribunala vratila se pravo u centar srpske političke scene i to upravo u trenutku kada nas od izbora deli samo nekoliko nedelja.

Mislila sam da, tako, ni na Kosovu nema „drugih“ i – pogrešila sam. Nisam imala pojma. Svi su na Kosovu „drugi“: Srbi su „drugi Srbi“, Šiptari su, opet, neki drugi Šiptari, neki o kojima mi niko nije pričao.

Dakle, mi već imamo „NATO marionetsku kvazidržavu" na Kosmetu. Šta učiniti? 1. Proterati NATO kontrolore iz Beograda; 2. Zabraniti partije finansirane iz inostranstva; 3. Onemogućiti da strane vlade finansiraju domaće organizacije.

Pre godinu dana, Međunarodni sud pravde (MSP) presudio je u predmetu Bosne i Hercegovine protiv Srbije tako što je oslobodio Srbiju krivice za neposredno učešće u genocidu u Bosni.

Onda svi kažu „nikako, nikako, taj je Subjekat toliko strašan, taj lično ubija, vozika se gradom u svojim belim džipovima i puca kroz prozor, ni reč o njemu – taj rukama davi…“ I sve tako.

Statistika o suđenjima koja su se vodila ili i dalje vode u Hagu i pred sudovima za ratne zločine u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj pokazuje da su do sada donete presude za 699 Srba i ukupno 38 Bošnjaka, Hrvata i Albanaca. Osam Bošnjaka, 26 Hrvata i trojica Albanaca kažnjeni su sa ukupno 298 godina zatvora.

Deklarativno, političari i jedne i druge strane zalažu se za celovitost Kosova, jedni kao neotuđivog dela Srbije (što de fakto ne funkcioniše već deset godina) a drugi kao nezavisne države (koja ni de jure ni de fakto još uvek nije uspostavljena).

Postoji teza koja se povremeno može čuti u javnosti da je Srbija na neki način i sama kriva za takav tretman u Hagu , zato što nije dovoljno sarađivala sa Tribunalom i nije dostavila dokaze o zločinima Haradinaja, Čekua i Tačija.

Druga faza jeste formiranje Konfederacije Albanija-Kosovo, i pravo na referendum. Istovremeno treba razvijati i zahtev za federalizaciju Makedonije. Što se tiče problema Albanaca Ćamerijske krajine, jedino pravilno rešenje jeste priznavanje genocida nad Albancima.

Izgleda da je jedino pozitivno u Srbiji to što postoje ljudi koji o njoj govore negativno – bar za novinare hrvatske televizije, za koje očigledno imaju usta samo oni koji su spremni da izgovore ono što je hrvatskom uhu ugodno da čuje.