|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Светлана Васовић-Мекина
|
|
субота, 07. фебруар 2009. |
|
Ако Словенија, због граничних проблема, спречава Хрватску да уђе у ЕУ, шта тек чека Србију, због истих проблема са Хрватском, онда са Косовом... Историја ЕУ је пуна примера таквих условљавања.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Горан Богдановић
|
|
среда, 21. април 2010. |
|
Свима нам је циљ очување Космета у границама Србије, разликујемо се једино којим путем и на који начин стићи до њега. O свему осталом можемо дискутовати на цивилизован начин, не нарушавајући народно јединство, а бирачи ће дати суд о свачијем програму.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
петак, 06. фебруар 2009. |
Суочавање са прошлошћу и ратним злочинима у грађанском рату у тумачењима наших заступника колективне српске кривице одвијало се у неколико фаза. Најпре су се појавили захтеви за темељну денацификацију и дефашизацију српског друштва. |
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Ненад Кецмановић
|
|
уторак, 06. август 2013. |
|
Тако браћа из Туниса, Јемена, Алжира и сл. наравно нису схватила да домаћи закони не предвиђају да се заробљеницама откидају главе. И једино су, изгледа, схватили када им је Шемсо рекао: „Ко хоће да брани БиХ – линија фронта је тамо, па изволите“, зато што је ишаретом показао правац и додао њима разумљиво – бујрум.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Дејан Јовић
|
|
понедељак, 12. јануар 2009. |
|
Уђе ли у Унију прије Србије, Хрватска ће - готово сигурно - увјетовати било какву ратификацију евентуалних споразума између Уније и Србије српским одустајањем од „протутужбе" за Олују, а вјеројатно и признавањем ексклузивне кривице Србије и Срба.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Питер Фејт
|
|
петак, 16. април 2010. |
|
Редовна годишња процена Европске комисије утврдила је области у којима су потребне реформе. Треба се надати да ће током неколико следећих месеци доћи до ближе регионалне сарадње између Косова и Србије, што би осигурало стабилан напредак у правцу њихових европских перспектива.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Ана Радмиловић
|
|
среда, 07. април 2010. |
|
Све се, рекло би се, променило од овог смешног а заправо смртно озбиљног прилога паметног и интуитивног Бранимира Штулића – све, сем начина на који говоре и млади и (нажалост) много старији и искуснији политичари од омладинаца са почетка приче.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Зоран Ћирјаковић
|
|
среда, 17. децембар 2008. |
 Ако постоји било каква корист од Шешељевог суђења, онда је то могућност да научимо колико велики креативни потенцијал настане када се у телима неколико правника сједине неспособност, галактичка ароганција, болесна амбиција и одсуство способности за емпатију према жртвама злочина. |
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Ана Радмиловић
|
|
недеља, 21. март 2010. |
|
Ја сам у прошлом тексту рекла да су људи који не плаћају струју (коју узгред и немају више од 4 сата дневно) сасвим у праву. То исто кажем и сада. Али, да наставим.Српска села на југу Космета прошле године, нису хтела да плаћају струју...
|
|
|
Најјача опозициона странка наново истиче своју небулозну тезу о непостојању вањске угрожености за Републику Српску. Тврди се како је угроженост извана политичка фатаморгана, фиктивни, непостојећи непријатељ и слично.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Лорна Штрбац
|
|
уторак, 31. март 2009. |
Смисао антиевропских сила, мада не једини, је индиректна легитимација европских сила чије постојање је ствар историјске нужности, прагматизма, геополитичких околности. Оне константно омогућују несмењивост владајућег слоја и непокретљивост унутар социјалне структуре. |
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
уторак, 24. март 2015. |
|
Демостен се позива на то колико је ондашњој Атини било немогуће да поступи другачије, колико јој је било неприхватљиво да пристане на сопствено свођење на ранг другоразредне државе и другоразредног народа, да својевољно преда оно што јој је касније отето, да се покори без пркоса и отпора.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Бранислав Крстић
|
|
недеља, 18. април 2010. |
|
Учињена је двострука грешка; за дуго времена доведена је у питање сарадња с Унеском, а очекивања су усмерена према Савету Европе иако је било познато да Савет признаје само албанске власти.
|
|
Но, како се харизматични Таип, под притиском демократије у парку Гези, сада окренуо исламу не само код куће него, подршком свргнутом “муслиманском брату” Мурсију, и у спољној политици, могло се очекивати да његова продужена рука у БиХ више неће бити СДП, СДА и СББ, него Ријасет ИВЗ.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Славољуб Лекић
|
|
среда, 11. март 2009. |
|
Пре или касније Срби, Арбанаси и Хрвати ће се разграничити. Као и многе друге балканске послове, ни овај неће моћи да обаве сами. Отуда се неизбежно намеће питање: који је реалполитички домет хрватског и албанског геноцида? Да ли ови народи имају аутентичну државну идеју?
|
|
Сада смо дошли до тачке да први човек РС, као важне ствари које треба решавати на нивоу БиХ, осим тракавице "Сејдић - Финци" и излизаних "европских интеграција", из нафталина вади већ заборављену "причу о МАП-у".
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Мирослав Ивановић
|
|
петак, 06. март 2009. |
|
Приоритет је учврстити независност, склопити јак савез са Русијом и имати добре односе са другим евроазијским државама. Пацификовати околне државице и вратити под јединствен државни оквир све српске земље.
|
|
После клишеа о рату у БиХ следи чуђење како Кецмановић може а да не критикује Републику Српску, њено аморално руководство и геноцидну генеалогију.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Милић Ј. Милићевић
|
|
понедељак, 23. фебруар 2009. |
|
На Берлинском конресу 1878, Кнежевина Србија (и Црна Гора) добила је међународно признање, али и један зли историјски усуд. Наиме, граница нове кнежевине није излазила на море. То је почетак сталног тражење начина, да се ако не директно, оно барем посредно оствари излаз на море.
|
|